Ispraćaj kolege u penziju

Poštovani direktore, drage koleginice i kolege, i naravno – naš današnji „glavni krivac“,

Danas smo se okupili jednim ozbiljnim povodom… i jednim pomalo sumnjivim. Naš dragi kolega odlučio je da nas napusti – i to potpuno legalno, bez otkaznog roka i bez mogućnosti da ga zadržimo!

Dragi kolega,

Kažu da je penzija zasluženi odmor. E sad, mi se pitamo – od čega ćeš se ti tačno odmarati? Jer ako je suditi po onome što smo mi videli, ti si sve radio na vreme, odgovorno i bez mnogo buke… što znači da si verovatno već uvežbao kako da uživaš u životu.

Godinama si bio deo ovog kolektiva – neko na koga smo mogli da se oslonimo, ali i neko ko je znao da popravi dan dobrim komentarom, savetom ili tihim, ali značajnim humorom. I baš zato, bez tebe će ovde biti… pa, hajde da kažemo – malo tiše i malo manje zanimljivo.

Moramo priznati i jednu stvar – pomalo ti i zavidimo. Dok ćemo mi i dalje ustajati na vreme, juriti obaveze i gledati u sat, ti ćeš konačno moći da radiš ono što svi želimo: da ustaneš kad hoćeš, piješ kafu bez žurbe i da na pitanje „šta radiš danas“ slobodno odgovoriš – „ništa, i baš mi prija!“

Ali nemoj da se opustiš previše! Penzija nije kraj obaveza – sad tek počinje prava smena: kućni poslovi, pijaca, unuci (ako ih ima ili dolaze), i naravno – obavezno komentarisanje svega uz jutarnju kafu.

Šalu na stranu, želimo da znaš da si ostavio veliki trag među nama. Tvoj rad, tvoje iskustvo i tvoja ljudskost neće se tako lako zameniti. A mi ćemo se potruditi da te povremeno podsetimo na nas – makar porukom ili pozivom… ili kad nam baš zatreba neki savet.

Hvala ti za sve godine koje si podelio sa nama.

Želimo ti da u penziji imaš više smeha nego sastanaka, više odmora nego obaveza i više lepih trenutaka nego što možeš da isplaniraš.

I zapamti – vrata su ti uvek otvorena… ali samo kao gostu, nikako da se vratiš na posao!

Srećno i uživaj u zasluženoj penziji!